Često se u praksi može čuti da je neko angažovan po Ugovoru o dopunskom radu. Na pitanje, gde to navedeno lice radi sa punim radnim vremenom, često se dobije određan odgovor. Jasno je da je u tom slučaju bilo potrebno preimenovati Ugovor u Ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom, ali da krenemo redom.
Ugovor o dopunskom radu može zaključiti sa poslodavcem jedino lice koje je već negde angažovano sa punim radnim vremenom. Dakle, lice koje je nezaposleno, koje je penzioner ne može zaključiti Ugovor o dopunskom radu. Ugovor o dopunskom radu se može zaključiti najviše do 1/3 punog radnog vremena, a to znači da recimo lice koje ima jedan Ugovor o radu sa 100% radnog vremena, i još jedan Ugovor o dopunskom radu sa 20% radnog vremena, praktično može zaključiti još jedan Ugovor o dopunskom radu do preostalog maksimuma dakle do 33%.
Ugovor o dopunskom radu nije radni odnos. Lice koje zaključi Ugovor o dopunskom radu nema prava koje ima lice koje je angažovano kao zaposleno sa punim radnim vremenom. Lice po Ugovoru o dopunskom radu ima određena prava a ona su redukovana(manja) u odnosu na zaposlena lica.
Zakonodavac ne definiše u kojim delatnostima je moguće zaključivati Ugovore o dopunskom radu. načelo ugovaranja je u principu slobodno ali treba voditi računa da se u pojedinim delatnostima primenjuje tzv lex specialisi(npr Zakon o zdravstvenoj zaštiti)
Na angažovanje po osnovu dopunskog rada se plaćaju porez na dohodak građana i doprinosi za PIO na ugovorenu sumu. Na angažovanje po osnovu dopunskog rada se ne primenjuju propisi o minimalnoj zaradi i minimalnoj osnovici doprinosa.
Dve stvari o kojima ovde treba voditi računa jesu da lice koje je angažovano po osnovu Ugovora o dopunskom radu mora pre angažovanja da donese Potvrdu o angažovanju sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca, i druga stvar jeste da u pojedinim osnovnim Ugovorima o radu je definisana zabrana dopunskog angažovanja.
Komentari